Библиотека

СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ

У Шпанији је овај дан празник још од 1923. године у част писца Мигела де Сервантеса који је преминуо тог дана. Ово је такође и део прославе дана Светог Ђорђа у Каталонији, где је традиција још од средњег века да мушкарци доносе руже својим вољенима, а од 1925. године да жене дају заузврат књигу. Половина годишње продаје књига у Каталонији је у ово време са преко 400.000 продатих и размењених примерака за преко 4 милиона ружа.

На Генералној конференцији УНЕСКО-а у Паризу 1995. године одлучено је да се Светски дан књиге и ауторских права слави овог датума, јер је тада каталонски фестивал, а ово је и датум годишњице рођења и смрти Вилијама Шекспира, смрти Мигела де Сервантеса, Инке Гарсиласо де ла Веге и Жозепа Пла, рођења Мориса ДрјуонаВладимира НабоковаМануела Валехо Мехије.

Светски дан књиге се обележава у преко 100 земаља света, а од 2000. сваке године се бира град који ће носити титулу Светске престонице књиге. За 2023. годину то је била Акра, главни град Гане, а УНЕСКО је за 2024. годину изабрао Стразбур као први француски град са том титулом.

А овај дан је и прилика да се подсетимо на значај књиге, на све бенефите које читање доноси. Овај дан можете обележити на много начина – тако што ћете почети да читате неку књигу, наставити да читате неку на коју сте заборавили или посетити библиотеку и изабрати неке нове наслове.

У нашој школи се пригодно обележава Светски дан књиге различитим активностима. У библиотеци је организовано дружење на којем је представљена занимљива презентација, а ученици су учествовали тако што су одабрали одломак из било које књиге по жељи и одговарали на питање: „Због чега баш та књига?“ На овај начин су једни другима препоручивали занимљиве наслове. Такође, у школском холу је изложен пано посвећен овом дану. За ученике млађих разреда организован је сусрет с песником и читање поезије.

Другари су вам препоручили ове књиге:

  1. Лето кад сам научила да летим, Јасминка Петровић
  2. Аги и Ема, Игор Коларов
  3. Орлови рано лете, Бранко Ћопић
  4. Хари Потер, Џ. К. Роулинг
  5. Хобит, Џ. Толкин
  6. Ноћна школа, К. Џ. Доерти
  7. Сумрак, Стефани Мајер
  8. Необично пријатељство, Јелена Чобреновић
  9. Пет пријатеља, Инид Блајтон
  10. Она бића која нису сића, Растислав Дурман
  11. Последњи клинци на свету, Макс Бралије
  12. Игра птица, Катарина Обрадовић
  13. Добро јутро, Колумбо, Иван Драјзл

ДОСИТЕЈЕВИ ДАНИ

„Доситејев дан – дан сећања на Доситеја Обрадовића, великог просветитеља и првог српског министра просвете“установљава се 10. априла (28. март), дан његове смрти, јер је то једини тачан, релевантан датум везан за Доситејев живот. Дани од 10. априла и наредни дани у априлу обележавају се разним радионицама, ученичким конкурсима, научним и стручним скуповима, културним манифестацијама – под именом „Доситејеви дани“.

Наша школа, у зависности од узраста ученика, организује разне активности на тему сећања на Доситеја Обрадовића, које ће ближе упознати ученике са Доситејевим животом и значајем његовог дела.

БИОГРАФИЈА

Димитрије Обрадовић је рођен у Чакову у Банату, на територији данашње Румуније, претпоставља се 1739. године, али се у неким документима као година његовог рођења спомиње и 1742. година. Замонашио се 1758. године у сремском манастиру Хопову и добио монашко име Доситеј.

Даљи пут Доситеја Обрадовића вођен је увек жељом за стицањем нових знања и учењем. На путу учења и путовања кроз Европу, Доситеј је био и ученик и учитељ.

Kренуо je у свет, учећи се на изворима тадашње просвећености. Боравио је у Грчкој, па у Смирни, где је научио грчки језик и упознавао се с реформистичким идејама XVIII века, стичући основна знања из филозофије и књижевности. Преко Албаније и Венеције вратио се у Далмацију и припремао своја прва дела.

Боравећи и школујући се у Бечу, Модри и Пожуну (Братислави), упознао се са средњеевропским просветитељством и заинтересовао за културно-просветне и социјалне реформе. Обишао је Италију, Румунију и задржао се извесно време у Сремским Карловцима, тадашњем најзначајнијем српском културном центру.

У Халеу је слушао филозофију и теологију, у Лајпцигу физику код чувених професора где  је штампао своје програмске и друге списе, међу којима се истичу „Писмо Харалампију“, „Живот и прикљученија“,(1783) „Совјети здраваго разума“ и “Слово поучително”(1784) и “Басне” и други део „Живот и прикљученија“ (1789).

 Путовао је затим у Париз и Лондон, где је преводио Езопове басне са грчког на енглески. Тринаест година је живео и радио у Бечу, где је 1793. године издао „Собраније разних наравоучителних вешчеј“. Радио је четири године у Трсту, а у Венецији је штампао своју “Етику” (1803).

На вест о Првом српском устанку у Србији, ступио је у везу са Карађорђем и дошао да својим силама и знањем помогне устројству нове државе. Те, 1804. године, Доситеј и пише чувену песму будницу „Востани Сербие“ са жељом да ће се Србе ослободити турске власти.

У језику, Доситеј је претеча Вука Караџића. Српски народни језик је за Доситеја основно средство да се образовањем обухвате сви слојеви друштва.

У ослобођеној Србији провео је пет последњих година живота, од 1807. до 1811, дајући огроман допринос ”просвешћенију” и ”изображенију” свог рода. Основао је Велику школу – будући универзитет 1808. године и Богословију 1810. Као члан Правитељствујушчег совјета био је први министар просвете у Србији.

Доситеј Обрадовић умире у Београду, 28. марта 1811. године. Сахрањен је у порти београдске Саборне цркве. Његово тело два пута је премештано, 1837. због зидања нове Саборне цркве уместо старе и 1897. године, да би се његов гроб поставио напоредо с Вуковим, чији су посмртни остаци те године пренети из Беча.

Његова велика љубав према свом народу исказана је још за његовог живота жељом да на његовом надгробном споменику буде записано : „Овде леже његове српске кости, он је љубио свој род“.

Доситеј је дубоко веровао у свој народ, али уз учење, ширење просвете и науке. 

За њега је најважнија љубав према истини и правди, борба против заблуда и незнања… Важно је за Доситеја „слободно мислити и о свакој ствари слободно расуђивати и говорити “. Због свих тих разлога још за живота његово име је у српском народу било свето, а нове генерације су га поставиле уз Светог Саву и Вука Караџића.

ДОСИТЕЈЕВЕ МИСЛИ

  • “Зао човек тражи повод да учини зло, а кад не може да нађе, он и тако чини што је наумио.”
  • “Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.”
  • “Кад човек нема оно што жели, треба да воли оно што има.”
  • „Мудар човек се стиди мешати у оно у чему није вешт, а лудом се чини да је срамота ако свуда свој нос не увуче.“
  • „Све што је материјално бива и прође. Оно непролазно је богатство духа, знање и језик сваког народа, та неугасла истина о вечном трајању и онда када вас не буде више.”
  • „Научи од мудријег, то ти је велика корист. И научи другог, то ти је велика задужбина.“
  • „Никад никога не ваља вређати, а најмање оне који су нам добро учинили и љубав показали.“
  • „Они који немају у глави, врло често мисле да су мудрији него други.“
  • „Ми људи смо слични птицама које се увек у исте мреже хватају, а опет неће да слушају.“                
  • „Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.“
  • „Није доста имати лепе вредности и способности, ваља знати добро њима управљати.“
  • „Грешке ближњих ваља заборављати, јер смо сви грешкама подложни, а добро учињено никада.“
  • “Немој ништа почињати ни предузимати пре него што довољно не расудиш и добро не сазнаш каква ће последица бити. Последица не само овог привременог и кратког живота, већ и вечности.“
  • „ Не реци ништа чега се можеш застидети, не учини ништа због чега се можеш покајати.“
  • „Ко нема шта да каже, на сва звона говори.“
  • „Само је добар човек срећан.“
  • “Све што је материјално бива и прође. Оно непролазно је богатство духа, знање и језик сваког народа, та неугасла истина о вечном трајању и онда када вас не буде више.”

ДАН ЕВРОПСКИХ АУТОРА, 25.МАРТ

Европска комисија је обележила 25. марта 2024. године Дан европских аутора у циљу промовисања читалачке културе и књижевности. Ово је друго  по реду организовање и одржава се у 40 земаља креативне Европе.

Дан европских аутора је иницијатива која слави читање и велику разноликост европске књижевности. Оснажује младе људе да учествују у активностима као што су дебате о књигама и причама, учење о процесу објављивања, превођења, илустровању, штампању и још много тога.

Циљ ове активности је да поново повеже млађе генерације са читањем књига и помогне им да открију разноликост европске књижевности, као и борба против опадања читалачких вештина и навика међу младима.

Да бисмо обележили овај дан, у школској библиотеци смо организовали догађај читања и дискусију чланова Читалачког клуба o књизи „Необично другарство“, Јелене Чорбеновић и „Дечак из последње клупе“, Санеле Благојевић.

И наша школа својим активностима и окупљањима у школској библиотеци жели да инспирише ученике да пронађу радост у читању и открију моћ речи и књиге.

Читање је кључ за сморазвој и велики је извор задовољства.

Књиге служе као моћно оружје за оснаживање, образовање, подстичу креативност и иновативност. Читање не само да побољшава језичке вештине већ и обогаћује способност људи да се изразе, стичу самопоуздање и буди радозналост у погледу радости учења и света уопште.

Изнад свега, читање књига је задовољство ако пронађете праву књигу!

„ЧИТАЈМО ГЛАСНО“

Наша школа се прикључила седмој акцији Друштва школских библиотекара Србије „Читајмо гласно“ поводом обележавања Националног дана књиге, 28. фебруара, како би се активности гласног читања заједнички реализовале у што већем броју школа и како бисмо указали на значај књиге и школске библиотеке у раду са ученицима и наставницима.

Данас су се  на часовима српског језика читали наглас одабрани текстови и одломци по слободном избору наставника и ученика. Читало се гласно у свим разредима, од првог до осмог, и на тај начин смо ми промовисали књигу, културу читања и читалачку писменост.

У школској библиотеци, у 11. 45. организовано је гласно читање  непознате приче, за ученике старијих разреда. Сваки ученик је унапред  добио одломак који ће читати, а на овом сусрету су се ти одломци спојили и ученици су сазнали да су читали причу из збирке „Књига за Марка“, Светлане Велмар Јанковић .

Потом су учесници Читалачког маратона представили роман „Игра птица“, Катарине Обрадовић. Ученици четвртог разреда су били  слушаоци и учесници у разговору о књигама.

НАЦИОНАЛНИ ДАН КЊИГЕ , 28. ФЕБРУАР

Национални дан књиге обележава се 28. фебруара као и Дан Народне библиотеке Србије која је основана на тај датум 1832. године. Од тог дана је политичар, дипломата, уставописац и кнежев секретар Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу Библиотеке. Новембра исте године, кнез Милош наредио је да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци, чиме је установљен обавезни примерак.

Национални дан књиге, је установљен како би се допринело афирмацији културе читања, али и заштите покретне културне баштине, пре свега, писане речи.
Овај дан се обележава и у библиотекама широм Србије у виду бројних културних догађаја и манифестација.

Дан матерњег језика

Дана 21.2.2024. је у нашој библиотеци обележен Дан матерњег језика. Циљ обележавања Међународног дана матерњег језика јесте указивање на језичку разноликост. Неговањем језика чувамо културолошку традицију једног народа, развијамо културу слушања, комуникације и мишљења. Матерњи језик је језик који први научимо у средини у којој одрастамо, природно и без напора. Српски је једини европски језик који користи два писма: ћирилицу и латиницу. Чувањем свога језика и писма на најплеменитији начин учествујемо у историјском подухвату очувања духовних вредности наших предака. На тај начин поштујемо и чувамо успомену на: Ћирила и Методија, Климента и Наума, Светога Саву и Деспота Стефана Лазаревића, Гаврила Стефановића Венцловића, Јована Рајића и Захарија Орфелина, Доситеја, Мркаља и Вука.

Публика је имала прилику да чује песме наших ученика који су учествовали на Ђачким песничким сусретањима. Ученици млажих разреда: Ерик Илијази ,,Ђачка песма“, Петра Љубић ,,Наша учитељица“, Катарина Зечевић ,,Другарство“

Ученици старијих разреда: Тара Вуковић ,,Ласта Мила“, Ана Стојчевић ,,Шта ћу бити кад порастем“, ,,Уна Арсић ,,Мангуп“ и ,,Јесења балада“, Јелена Стојчевић ,,Хоћу свој мир“ .

Одржано је и такмичење рецитатора. Поносни смо јер се ове године пријавило доста ученика који негују лепоту казане речи.

Победници школског такмичења рецитатора су: Ерик Илијази 3/1, Данило Савковић 3/3, Ана Трегубенкова 8/2 и Марија Филиповић 7/3 . Победници школског такмичења ће представљати нашу школу на општинском такмичењу.

Желимо им пуно среће!

Са својими широким погледом на један од два школска атријума, и под будним очима на бистама Вука Караџића, Бранка Радичевића и Петра Петровића Његоша, библиотека ОШ „Стеван Синђелић“ може да се похвали фондом од преко десет хиљада књига.  Иако је библиотека превасходно намењена ђацима зарад ефикасног доласка до књига из лектире, могло би се без презања рећи да се у њој налази за сваког по нешто, будући да је њен инвентар током година обогаћен књигама из разних области, почев од дечије књижевности па све до категорије „наука и знање уопште“. Било да се ради о ђацима који марљиво прате програм лектире или о будућим успешним историчарима, психолозима, филозофима или научницима, школска библиотека свим ученицима жели добродошлицу.

Преко своје библиотеке, ОШ „Стеван Синђелић“ за своје ђаке организује низ активности намењених неговању љубави према књижевности и књигама уопште.

У жељи да се обележи „Дечја недеља књиге“, библиотека организује упис ђака свих разреда од 2. до 8. у библиотеку „Јефимију“ – оближњи огранак Библиотеке града Београда.

Поводом „Дана матерњег језика“ (21. фебруар) ученици и наставници имају прилику да учествују на трибини која се организује овом посебном приликом. 

Такође, сваког пролећа библиотека организује „Читалачку значку“ – такмичење у броју прочитаних књига за ученике свих разреда.

Посебно истичемо жељу ОШ „Стеван Синђелић“ да своје ђаке, преко разних књижевних сусрета, упозна са свим значајним дечијим књижевницима ,и на тај их начин доведе у знатно директнији додир са књигама које читају.

У свом саставу наша школска библиотека има и модерно опремљену читаоницу са компјутерима и видео бимом. Опремљена је свим наставним средствима која омогућавају да се у њој одржавају разна предавања и  трибине, што ђацима пружа прилику за једно темељније упознавање са светом библиотека, а посебно са светом књижевности, који ће на њих оставити трајне утиске и за који се надамо да ће их пратити кроз школовање и одрастање.

Погледајте још

ПРОЈЕКАТ:  УЧЕНИЦИ – УМЕТНИЦИ
Пројекат се реализује у протекле три школске године Циљеви...
Опширније...
Snimak-ekrana-2024-05-14-163219
2
НАШИ УЧЕНИЦИ НА ДРЖАВНОМ ТАКМИЧЕЊУ ИЗ ИСТОРИЈЕ
У суботу, 11. маја 2024. године у Пироту је одржано...
Опширније...