Драга Уна, прво бисмо да ти се захвалимо што си издвојила време да разговараш са нама. Честитамо ти на свим, до сада, постигнутим успесима. Можда је најбоље да кренемо од последњег, а то је Светосавска награда. Верујемо да си поносна и узбуђена, као и ми са тобом. 🙂 Какви су утисци?
Утисци су феноменални, једноставно сам пресрећна што сам добила такво признање и што се мој труд исплатио. Прво бих да кажем да сам стварно уживала спремајући се за сва такмичења и стичући свакаква знања и јако ми је драго што сам добила Светосавску награду, једну од најпрестижнијих награда Министарства просвете.
Како успеваш да ускладиш све обавезе?
Волим то што радим, па ми је много лакше… Стварно могу да кажем да ми је забавно и не шалим се када кажем да уживам у спремању за такмичења. То ми највише олакшава спремање… Организација је кључна; направим себи план и то ме некако мотивише, јер онда знам да имам времена за све… Имам утисак да свако има времена за све што жели да уради, само да организује своје време како треба.
На које ваншколске активности идеш?
Идем на секцију енглеског језика, што ми уједно омогућава спремање за такмичење. Идем и на додатну из српског, биолошку секцију… Сада идем и на припреме за завршни испит, што се подразумева… У суштини, на све предмете на којима сам по посебном програму….
Шта те изнова мотивише сваког септембра?
Мотивишу ме претходни успеси и чињеница да ћу, ако се потрудим, успети да урадим све што хоћу, што важи за сваког ко тежи да оствари своје снове…
Од бројних успеха, који би издвојила као највећи?
Засигурно Светосавску награду, јер је то награда за све моје успехе, бар у току прошле године, која ми је једна од најуспешнијих. Освојила сам три награде на републичком такмичењу, што је врхунац мог досадашњег залагања. У музичкој школи сам, такође, освојила бројне награде (можда и најбоље резултате досад).
Који су твоји планови за даље? Коју ћеш средњу школу уписати?
Већ идем у први разред средње музичке школе, а за сада ми је план да упишем Филолошку гимназију, смер за аудио-визуелне и сценске уметности. Моји планови за даље су да наставим да се трудим и да успем да упишем Филолошку гимназију.
Пошто похађаш три предмета по ИОП-у 3, српски, биологију и енглески, који издвајаш као најзанимљивији? Да ли ти је дража наука или уметност? 🙂
То је веома тешко питање… Не знам да ли могу да одвојим науку и уметност и да ли оне уопште могу да се такмиче. Љубав према уметности сам почела да показујем од малих ногу. Имала сам синтисајзер, који сам свирала у слободно време, чак сам на њему завршила први разред музичке школе, али даље није могао да одсвира два тона у исто време. 🙂 Када сам открила чари биологије, поготово јер ми је то једна од омиљених наука, заљубила сам се и почела да показујем интересовање и за то. Једноставно, волим све предмете у којима се такмичим.
Освојила си другу награду на Ђачким песничким сусретањима и прву награду на такмичењу соло певача, „Златна сирена”. Колико си се спремала и да ли си очекивала овакав успех?
Па, такмичење „Златна сирена“ је још у току, видећемо да ли ћу освојити исто место као на градском такмичењу. Другу награду на Ђачким песничким сусретањима заправо нисам очекивала, па сам веома задовољна. Певање је једна од мојих страсти и срећна сам што сам постигла прво место на „Златној сирени“.
Знамо да је најтеже почети са нечим. Да ли би могла да нам кажеш како си почела са израдом анимираних филмова и да ли је то тешко?
Па, заправо, ништа није тешко уколико волиш то што радиш. Прављење анимираних филмова је почело само од себе. Вероватно сам видела на интернету, па сам добила идеју и то стварно није било пуно захтевно.
С обзиром на то да пишеш и поезију на енглеском, колико је изазовно писати на страном језику?
Мислим да је свеједно на ком језику пишеш; ако немаш инспирацију онда не можеш ништа… Можда је само теже пронаћи риме, али оне нису ни неопходне за писање песме. Када пишем на енглеском, углавном компонујем и мелодију.
За крај, шта би поручила садашњим, а и будућим ђацима „Синђе” ?
Поручила бих свима да остваре своје снове, да покушавају и да не губе мотивацију… Да, пре свега, раде оно што воле, односно да не раде ништа из морања. Поручила бих свима да наставе да се труде јер су границе немерљиве и можеш да урадиш шта год хоћеш ако тако одлучиш…
Хвала ти на дивном разговору, уживале смо!
Хвала и вама!
Интервју водиле ученице одељења VII/4
Дуња Тобџић
Лара Петровић
Нађа Ђурђановић
Лана Петровић
