Излети и екскурзије

Планирање и извођење излета, екскурзија у школској 2023/24. години.

Планирање и програмирање излета, екскурзија и наставе у природи извршено је на основу Правилника о програму за остваривање екскурзије у првом и другом циклусу основног образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закон и 10/19)

Програм за остваривање екскурзија у првом и другом циклусу основног образовања и вас питања

Програм екскурзије:

Садржаји екскурзије у првом циклусу основног образовања и васпитања су посебно:

уочавање облика рељефа и површинских вода у околини и природногеографских одлика Републике Србије;
посматрање карактеристичних биљака и животиња (обилазак станишта биљака и животиња);
посете заштићеним природним подручјима (национални паркови, резервати, споменици природе и др.);
упознавање с прошлошћу и културном баштином завичаја и отаџбине (обилазак
музеја, културно-историјских споменика, етно-села, спомен-кућа знаменитих људи – научника, књижевника, уметника, војсковођа, државника и др.);
развијање способности оријентације у простору и времену;
обилазак разних типова пољопривредних површина и сточарских фарми (упознавање с производњом здраве хране);
обилазак привредних друштава и јавних предузећа (прерада природних сировина, упознавање с различитим делатностима људи, заштита животне средине и др.).

Садржаји екскурзије у другом циклусу основног образовања и васпитања су посебно:

посете које омогућавају упознавање са природним лепотама, природногеографским и друштвено-географским одликама Републике Србије (планине, реке, језера, бање, биљни и животињски свет, заштићени природни објекти и национални паркови, становништво, народи и етничке заједнице у Републици Србији и др.);
обилазак праисторијских, античких, средњовековних, нововековних и локалитета савременог доба
обилазак Београда, престонице Републике
обилазак установа културе у Републици Србији
обилазак привредних друштава и јавних предузећа (предузећа у области прехрамбене, хемијске, машинске и електроиндустрије, индустрије грађевинског материјала, енергетике и др.);
подстицање испољавања позитивних емоционалних доживљаја

Екскурзије (планирано извођење у мају 2024.године)

Циљ екскурзије је непосредно упознавање појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних достигнућа, а у циљу остваривања образовно-васпитне улоге школе.

Задаци екскурзије су: проучавање објекта и феномена у природи; уочавање узрочно-последичних односа у конкретним природним и друштвеним условима; развијање интересовања за природу и еколошке навике; упознавање начина живота и рада људи појединих крајева; развијање позитивног односа према: националним, културним и естетским вредностима, спортским потребама и навикама, као и позитивним социјалним односима.

Одељењска и стручна већа школе предлажу програм екскурзије, који достављају наставничком већу, ради разматрања и усвајања.

Први разред : Београд – Мали Иђош – салаш Катаи ( 1 дан )

Мали Иђош је насеље у Севернобачком округу са 4890 становника, у чијој се непосредној близини налази Салаш Катаи. Удаљен је 145 километара од Београда.

Програм посете обухвата:

-полазак из Београда (испред школе)

Све активности за време боравка на салашу одвијају се уз присуство аниматора са салаша и по програму домаћина.
– посета музеју пекарства;
-обилазак језера и завичајне куће;
-обилазак околине салаша, разгледање дворишта са домаћим животињама;
-јахање коња или магарца;
-вожња запрежним колима;
-разне активности, игре на великом игралишту (жичара, тобоган, клацкалице, љуљашке);
-ручак на салашу
повратак за Београд (испред школе)

Други разред : Београд – Бранковина – Ваљево – Струганик ( 1 дан )

Ваљево је град у Србији, седиште општине Ваљево и Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, у Колубарском округу, на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Бранковина је насеље у општини Ваљево у Колубарском округу северно од Ваљева око 12 км.

Надморска висина је 267 метара. Према попису из 2002. било је 573 становника.

Бранковина је родно место једне од највећих српских песникиња Десанке

Максимовић, а у њему се налази и црква Светих Арханђела задужбине Проте Матеје Ненадовића. Струганик је родно место Војводе Живојина Мишића. Струганик је село у општини Мионица, разбијеног је типа са непуних стотинак кућа. Развило се по теменима коса које представљају широка развођа између изворишта кракова Рибнице и Топлице. Атар села је брдско-планинске природе. У близини засеока Мишићи састају се изворишни краци Рибнице и својим наносима стварају поширу луку. На овом месту, које је затворено и скровито, надморска висина износи само 256 м. Ту се налази црква, а од 19. века па све до 1963. године била је и основна школа. У тој школи је учио и Живојин Мишић, који ће касније постати чувени војсковођа. У овом засеоку налази се родна кућа војводе Живојина Мишића , која је претворена у спомен дом и налази се под заштитом државе. налази се на обронцима планине Сувовбор и данас је познато по производњи украсног камена.

Програм посете обухвата:

полазак из Београда (испред школе)
Бранковина – обилазак цркве у чијој се порти на најузвишенијем месту налази гроб Десанке Максимовић. Кад се из црквене порте пређе поток улази се у школско двориште, где су: Стара или Протина школа, задужбина Проте Матеје, Нова или Десанкина школа, у којој је три разреда учила и Десанка Максимовић као и Вајат Ненадовића и Судница.
Ваљево – обилазак старог градског језгра „Тешњар“. Ручак у Ваљеву.
Струганик – родна кућа Живојина Мишића
повратак за Београд (испред школе)

Трећи разред : Београд – Тршић – манастир Троноша ( 1 дан )

Тршић је насеље у општини Лозница у Мачванском округу. Према попису из 2002. било је 1263 становника (према попису из 1991. било је 1210 становника), налази се 9 км југоисточно од Лознице и родно место је Вука Стефановића Караџића. Етнографски парк са спомен-кућом и објекти народне архитектуре, су објекти намењени посетиоцима. Манастир Троношаје православни мушки манастир који се налази код Тршића у селу Коренита, област Јадар, општина Лозница, епархија шабачка Српске православне цркве.

Програм посете обухвата:

полазак из Београда (испред школе)
Тршић – обилазак родне (данас спомен) куће Вука Караџића.
Манастир Троноша – разгледање манастира и Музеја старе српске књиге (отворен 1964.године као успомена на Вуково школовање у Троноши).
ручак
повратак за Београд (испред школе)

Четврти разред : Београд – Манасија – Ресавска пећина – водопад Лисине (Велики бук) – родна кућа Стевана Синђелића (Грабовац) ( 1 дан )

Манастир Манасија је задужбина српског деспота Стефана Лазаревића , подигнута и живописана 1407.- 1418.године , позната и као Ресава и као Манасија. Опасана је зидом , са 11 утврђених кула , данас најлепше сачувано средњевековно утврђење. Од оснивања све до Велике сеобе Срба (1690.године) била је стециште учених монаха , где се неговала књижевност и преписивачка делатност. Нарочито плодан период је за време Константина Филозофа , биографа деспота Стефана. Утицај ове школе је видан и ван граница , у Бугарској или Македонији. Манастир је рушен и од Турака и Аустријанаца. Године 1806. обнавља га и покрива оборкнез ресавски, Милија Здравковић.

Велики Бук или Лисине је водопад у источној Србији , на падинама Бељанице .

Водопад се налази на речици Врелу, десној притоци реке Ресаве . Смештен је на око 380 метара надморске висине, у близини Ресавске пећине . Према типу настанка спада у акумулационе водопаде, настале акумулацијом бигра . У подножју је формирано језерце мале дубине, окружено бигреним блоковима. Заједно са извором речице Врело под заштитом је државе, као споменик природе „Водопад Лисине“ и као објекат геонаслеђа Србије . Водопад Лисине дуго је сматран највишим водопадом у земљи, са висином од 25 метара^[2], док током 1990 –их нису откривени водопади на Старој планини .

Ресавска пећина се налази у источној Србији, на подручју Горње Ресаве, 20 км од

Деспотовца. Смештена је у кречњачком брду “Бабина глава” на ободу крашког поља “Дивљаковац” и на надморској висини од 485 метара. Убраја се у ред најстаријих пећина у нашој земљи, јер је стара 80 милиона година, а старији накит се процењује на око 45 милиона година. Њено стварање је почело пре великог леденог доба хемијским и механичким радом реке понорнице у кречњачкој геолошкој подлози.

Програм посете обухвата:

полазак из Београда (испред школе)
Манастир Манасија – разгледање манастира
Ресавска пећина – обилазак пећине
Водопад Лисине (Велики Бук), обилазак водопада и крашког врела изнад водопада
ручак на Лисинама
родна кућа Стевана Синђелића (Грабовац)
повратак за Београд (испред школе)

Пети разред: Београд – Виминацијум –Рам (тврђава) Сребрно језеро – Голубачка тврђава ( 1 дан )

Виминацијум је археолошко налазиште – главног града провинције Горње Мезије. Рам је тврђава на десној обали Дунава у истоименом селу, удаљена 25 км од Пожаревца односно 15 км од Великог Градишта и нешто више од 100 км од Београда. Смештена је на стени која се са североисточне стране спушта ка Дунаву. Претпоставља се да је подигнута насупрот тврђави Харам која се налазила на супротној страни реке, а од које данас није ништа остало.Остаци тврђаве су данас у добром стању. Године 2013 обављени су инфраструктурни радови на уређењу терена и безбедносној заштити посетилаца. Године 2019. тврђава је у потпуности реконструисана и представља занимљиву туристичку дестинацију. Кроз Рам пролази и Дунавска бициклистичка рута и сваке године неколико десетина хиљада туриста бициклиста посети Рам.[5] Ово културно добро има вишеструки значај за очување историјске нити и културног идентитета нашег друштва.

Сребрно језеро,је дугачко 14 км.са просечном ширином око 300 метара, настало преграђивањем дунавског рукавца,са беспрекорно чистом водом и прелепом шумом, погодном за шетње,

трчање, спорт и игру. Голубачки град је средњевековни град на обали Дунава на уласку у Ђердапску клисуру и Национални парк ”Ђердап”. Голубачки град је имао бурну историју. Током средњег века, водиле су се многе битке око њега, нарочито између Османског царства и краљевине Угарске. 1867. године, турска посада је напустила Голубачки град, који је предат српском кнезу Михаилу Обреновићу. У савремено доба Голубац је популарна туристичка атракција на Дунаву.

Програм посете обухвата:

полазак из Београда (испред школе)
тврђава Рам
Голубачки град (средњевековно утврђење на Дунаву)
Сребрно језеро
ручак на Сребрном језеру
Виминацијум – Археолошки парк – обилазак објеката на три локације: Северна капија, градска и подземни свет.
повратак за Београд (испред школе)

Шести разред: Београд – Манастир Ново Хопово – НП ”Фрушка гора” – Петроварадин – Нови Сад – Сремски Карловци ( 1 дан )

Манастир Ново Хопово из 15. века припада Епархији сремској Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Налази се на благој падини јужних обронака Фрушке горе, недалеко од Ирига. Удаљен је свега стотинак метара од магистралног пута Рума – Нови Сад, те је један од најприступачнијих фрушкогорских манастира. Манастир Ново Хопово, заједно са Крушедолом, по својој архитектури, просветној улози, историји богатој културним, верским и политичким догађајима, један је од најзначајнијих манастира у Србији, а посебно међу фрушкогорским манастирима.

У њему су похрањене мошти римског војсковође, Светог великомученика Теодора Тирона — најстарија реликвија која се чува на територији Србије.

Национални парк Фрушка гора се налази у Војводини, у Србији, недалеко од Новог Сада. Године 1960. је проглашен националним парком. Највиши врх је Црвени Чот (539 m), а најзначајнији туристички центар Иришки венац. Пружа се дуж десне обале Дунава, дуга 78, а широка 15 km. Стварање планине почело је у мезозоику, пре 90 милиона година; научници је називају „огледало геолошке прошлости“. На њој су пронађене 164 животињске фосилне врсте, старе око 123 милиона година. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста.

Фрушка гора богата је шумама храста, граба, букве, липе и другог дрвећа, са заштићених преко 50 биљних врста.На планини постоји и више археолошких налазишта (неолит, бакарно, бронзано и римско доба), као и стари фрушкогорски манастири (укупно 17), настали од краја 15. до 18. века, познати по специфичној архитектури, богатим ризницама, библиотекама и фрескама. Средиште управе Националног парка је у Сремској Каменици.

Сремски Карловци – Дунав, планина, виногради, скуп трошних и чудних кућа, весео, лак, безбрижан живот са много пића, песме, игре, пола-село, пола- варош, на чијој пијаци данас расте травао, овако је о Сремским Карловцима почетком овог века писао варошки лекар др Лаза Поповић, а његов савременик, књижевник и приповедач Вељко Петровић назва их Сионом српског православља. У њему се налази чувена Карловачка гимназија, Патријаршија и Саборна црква.

Петроварадинска тврђава данас чини саставни део урбане целине Новог

Сада.Тврђава је грађена по систему Вобана, међу неколико преосталих у западној и средњој Европи која је скоро сачувана у потпуности. „Гибралтар на Дунаву” простире се сто дванаест хектара, иде четири спрата у дубину, има више од шеснаест километара тунела, око дванаест хиљада пушкарница и тринаест капија. На њој се одржава чувени музички фестивал Егзит. Нови Сад је највећи град Аутономне Покрајине Војводине и њен административни центар, после Београда други град у Србији по броју становника и површини. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011 . године, на административној територији града Новог Сада је живело 341.625 становник. Основан 1694. године, Нови Сад је дуго времена био центар српске културе , због чега је често називан „Српска Атина”. Данас је Нови Сад велики индустријски и финансијски центар српске економије, универзитетски град и школски центар, културни, научни, здравствени и политички центар Аутономне Покрајине Војводине, град домаћин многих међународних и домаћих привредних, културних, научних и спортских манифестација, као и град музеја, галерија, библиотека и позоришта.Град лежи на обалама реке Дунав ,. На левој обали Дунава се налази равничарски део града (Бачка ), док је на десној обали, на обронцима Фрушке горе , смештен брдовити део града (Срем ).. Код Новог Сада се у Дунав (са леве стране реке) улива Мали бачки канал , који је део система канала Дунав —Тиса —Дунав .

Програм посете обухвата:

полазак из Београда (испред школе)
Манастри Ново Хопово
Иришки венац – визиторски центар Националног парка
- Петроварадин – обилазак тврђаве
- ручак у Новом Саду – обилазак центра Новог Сада
Сремски Карловци – обилазак центра места, зграде Патријаршије, Саборне цркве и Карловачке гимназије.
повратак из Београда (испред школе)

Седми разред : Београд – Панчево (центар и Народна башта) – Делиблатска пешчара – манастир Месић – Вршац – ( 1 – дан )

Панчево је град који се налази у Аутономној Покрајини Војводини, у Републици Србији. Налази се на обалама Тамиша и Дунава, у јужном делу Баната и оно је административно седиште града Панчева, као и Јужнобанатског управног округа. Народна башта је највећи и најстарији градски парк у Панчеву.

Делиблатска пешчара (Делиблатски песак) или Банатска пешчара (Банатски песак), јединствена је пешчара у Европи, а налази се у југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.

Ова пространа област површине од око 300 km², чије су главне пешчане масе елипсоидног облика окружене плодним лесним пољоприведним површинама, протеже се између Дунава и југозападних падина Карпата.

Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе. Специјални резерват природе Делиблатска пешчара је проглашен 1977. године.

Манастир Месић из 15. века највећи је манастир банатске епархије. Налази се у подножју тзв. Магарећег брда, у виноградарском рејону, источно од града Вршца. Манастир Месић представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Данас је то женски манастир.

Вршац је градско насеље у саставу града Вршца у Јужнобанатском округу, један од најстаријих банатских градова који се налази на југоисточном рубу Панонске низије, у подножју Вршачких планина. Према попису из 2011. било је 36.040 становника. По овоме је Вршац други по величини град у округу, после Панчева, и највећи град у Војводини без статуса средишта округа. Вршачка кула је тврђава у Србији из XV века чији се остаци уздижу на висини од 399 m нмв, на Вршачком брегу изнад града. Сматра се да је комплекс задужбина Ђурђа Бранковића, настала након пада Смедерева. Најочуванији део тврђаве је донжон кула, али су пронађени, а затим и обновљени остаци бедема, палате, полукружне куле и пећи. Током археолошких истраживања крајем 20. века, откривен је велики број покретних налаза.

Програм посете обухвата:

полазак из Београда (испред школе)
- Панчево – центар града
- Делиблатска пешчара
- манастир Месић
- ручак у Вршцу
- Вршац – музеј Јована Стерије Поповића
- Вршачка кула
- повратак за Београд (испред школе)

Осми разред: Београд – Орашац –Топола (Опленац) – Крагујевац (Шумарице) – Ниш (Чегар – Ћеле кула – Нишка тврђава – логор Црвени крст) ( 2- дана )

Знаменито место Орашац је споменички комплекс посвећен Првом српском устанку , који се налази у насељеном месту Орашац код Аранђеловца . Орашац је село које је удаљено од Београда око 70 km, у коме је на Сретење 15. фебруара 1804. одржан скуп виђенијих Срба на коме је одлучено да се подигне устанак против турских власти. На том скупу је Карађорђе одабран за вођу устанка.

Топола је општина у Шумадијском округу у средишту Србије . Опленац је брдо поред Тополе на коме се налази Маузолеј династије Карађорђевића . Кнез Александар Карађорђевић је овде подигао прве винограде, а краљ Петар I Карађорђевић је почео зидање цркве маузолеја и целог историјско—меморијалног комплекса који ће потом постати Задужбина Карађорђевића на Опленцу.

Данас комплекс обухвата поред цркве Св. Ђорђа, Маузолеја српске краљевске породице, краљеве винограде, музеј (Виноградарева кућа), кућу краља Петра , краљеву вилу, краљичину вилу, Карађорђеву цркву, Карађорђев конак, споменик Карађорђу и хотел.

Назив брда потиче од оплена, дрвених делова воловских кола која су се правила од храста и цера којима је ово брдо било прекривено.

Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије , Поморавља и суседних региона. рад Крагујевац се налази у централном делу Србије , на стотинак километара јужно од Београда . Крагујевац је подигнут на обалама реке Лепенице , у котлини између крајњих

огранака Рудника , Црног врха и Гледићких планина . Град се налази на надморској висини од 173 – 220 м. Крагујевац је 1818 . године постао престоница Кнежевине Србије што је проузроковало бржи развој вароши. У Крагујевцу је било седиште кнежеве канцеларије , као и опште –народни суд . Када је Србија добила аутономију Хатишерифом из 1830 . године, Крагујевац је почео да се изграђује као центар друштвеног, политичког и културног живота Србије. Јединице нацистичке Немачке су 19 , 20 . и 21. октобра 1941 . године починиле злочин над цивилним становништвом Крагујевца и околних села. Крагујевац је у бившој Југославији и шире био познат по фабрици возила и оружја ”Застава”, данас је фабрика возила у власништву Италијанске компаније ФИАТ. Спомен-парк „Крагујевачки октобар“, представља спомен-комплекс подигнут у знак сећања на недужне жртве Крагујевачког масакра који су починили припадници Вермахта 21.

октобра 1941 . године. Тог дана немачки окупатори су у Шумарицама стрељали око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 ученика крагујевачких средњих школа и шегрта који су већ радили, као и 15 дечака, чистача обуће, од 12 до 15 година старости.

Ниш је највећи град на југу Републике Србије и седиште Нишавског управног округа. Налази се 237 km југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву.Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III.[2] Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Ћеле кула је споменик је из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња турска власт у Србији изградила од лобања, погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру. Налази се на 4 km од центра Ниша, на путу ка Нишкој бањи. Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.

Споменик на брду Чегар, надомак Ниша, подигнут је на месту где се одвијала чувена битка из Првог српског устанка, у знак сећања на погинуле војнике и њиховог команданта Стевана Синђелића. Споменик на Чегру представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Недалеко од села Каменица, североисточно од Ниша, налази се узвишење Чегар, познато историјско место по бици из Првог српског устанка. На платоу узвишења, где је био шанац Стевана Синђелића, 31. маја 1809. године дошло је до Чегарске битке. Командант српских устаника на Чегру, Стеван Синђелић остварио је тада херојски подухват. Пуцањем у барутану покушао је да заустави продор Турака. Од глава изгинулих Срба на Чегру Турци су исте године изградили Ћеле кулу у Нишу.

Нишка тврђава је градско утврђење у центру Ниша на десној обали Нишаве, које има континуитет од око два миленијума константног постојања о чему сведоче многобројни археолошки налази. Турска тврђава је изграђена на остацима античког и средњовековног утврђења.

Логор Црвени крст у Нишу, концентрациони логор Црвени Крст, данас Меморијални комплекс „12. фебруар”, био је један од концентрационих логора које су широм Србије основале Немачке окупационе снаге 1941. године, прво као привремени логор за смештај ратних заробљеника југословенске краљевске војске. Од априла до 22. јуна 1941. године, у време немачко-совјетског рата, постаје логор политичких кривица и ратних заробљеника. са наменом: смештај ратних заробљеника, Јевреја и конфинирање националиста.

Програм посете обухвата:

1.дан

полазак из Београда (испред школе)
Орашац – посета споменичком комплексу посвећеном Првом српском устанку
Топола – Опленац – посета меморијалном комплексу задужбина Карађорђевића
(црква – маузолеј Светог Ђорђа, кућа Краља Петра, Карађорђеву цркву и Карађорђев
конак)
ручак у Крагујевцу
обилазак Спомен-парка ”Крагујевачки октобар” и Музеја ”21. октобар”
полазак за Ниш
долазак у хотел у Нишу, смештај, вечера и забавно вече

2.дан

доручак у хотелу
обилазак Чегра – брдо на коме је подигнут споменик посвећен јунацима битке из Првог српског устанка – војницима који су страдали под командом Стевана Синђелића
Ћеле кула – споменик који је подигнут од лобања српских јунака из битке на Чегру
ручак у Нишу
обилазак Нишке тврђаве
обилазак логора Црвени крст – логор из Другог светског рата
повратак за Београд (испред школе)

Погледајте још