Стеван Синђелић ( 1770-1809)
Рођен је у селу Војсци, у Округу моравском (по неким изворима рођен је у селу Грабовцу). Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић, умро је врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала. Зато су га људи по мајци прозвали Синђелић. Пре устанка служио је код чувеног ресавског кнеза Петра кога су дахије пред почетак устанка посекле. Још пре него што ће подићи устанак, Карађорђе је прелазио преко Велике Мораве, састајао се са Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је Синђелић почео да окупља народ ресавског краја за устанак против Османлија. Чим је оглашен почетак буне у Орашцу, Синђелић је одмах побунио целу Ресаву. Османлије које су биле у Ћуприји, сазнавши за устанак, крећу против устаника. Синђелић их је спремно дочекао на Јасењару, између Свилајнца и Ћуприје, и поразио.
У боју на Иванковцу, где је поражен Хафис-паша, Синђелић се показао као способан војсковођа,па га је Карађорђе поставио за ресавског војводу. Ратовао је у моравској долини и заузео Ћуприју, Параћин, Ражањ и Делиград који је јако утврђен шанчевима. На Делиграду је поражен Хуршид-паша 1806.године.
За устанике је судбоносна 1809. година. Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су чврсто држали положаје. У првом шанцу, на брду Чегар, налазио се Стеван Синђелић са својих три хиљаде Ресаваца. Повлачење дела устаничких снага изазвало је јак турски напад.
Битка на Чегру одиграла се 19. маја (31.05.1809. по новом календару). Османлије су четири пута јуришале на српски шанац. Водила се битка прса у прса, голим рукама. Увидевши да је остао сам са својим Ресавцима, Синђелић пуца у барутану и завршава бој. Ужасна експлозија односи са собом и око шест хиљада Турака и преостале Србе.
Од устаничких глава нишки паша је сазидао Ћеле-кулу, успомену на херојски подвиг Синђелића и његових Ресаваца.
Поносни смо што наша школа носи име славног српског јунака. Дан херојске погибије Стевана Синђелића, 31. мај, обележавамо као Дан наше школе.
